Љубомир Живков

1 до 21 од 21
Златне речи 269 01. фебруар 2005.

Рођени за мито

Љубомир Живков Након неуспеле буне у којој су херојски покушали да сами себи подигну плате, посланици су основали синдикат и дали му име Административни одбор, е, Одбор је удвостручио посланичка примања, сталежи који су остали ван Скупштине почели су да реже, али им је посланик СПО-а Живкуцин запушио чељусти рекавши да су се посланици тек после дуплирања плата нашли ван домашаја корупције, народни изабраници су, дакле, виђени за мито, само је питање хоће ли их подмитити држава, каква клика или неоправдано обогаћени појединац...

Љубомир Живков, "Ретровизор Б92"
Златне речи 261 01. децембар 2004.

Двосмерна неминовност

Љубомир Живков Коштуница чији се делокруг и речник забрињавајуће сужавају понавља да је сарадња са Хагом неминовност, хоће да спремно поднесемо ударац ако за његовог вакта ипак падне које хапшење, а рад је да утувимо у ове наше главе како чак ни његово србољубље и доказани инатлук можда неће помоћи јер је неминовност неминовна, као што јој само име каже.

Љубомир Живков, у "Ретровизору" ТВ "Б92"
Златне речи 248 01. септембар 2004.

Музеј мистер Којадина

Љубомир Живков У битку за место градоначелника укључио се и Драган Којадиновић. Кад га је поставило за министра културе његовој срећи и чуђењу није било краја – као ни нашем чуђењу – али политика је као сан у којем налазите диван новчић, потом угледате ћуп крцат још лепшим дукатима, тако се Којадин запутио стопама Ст. Протића који је после месец-два жудно ишчекиваног градоначелниковања ладно отишао у Вашингтон, с тим што Којадин неће напуштати садашњи сектор: безецовао је хладњачара који ће његове омиљене воштане фигуре превозити од Владе до Скупштине града и натраг.

Љубомир Живков, у "Ретровизору Б92"
Златне речи 242 01. јул 2004.

"Момци из Бразила"

Љубомир Живков Угостили смо раелијанце, мајсторе клонирања, да их само не ангажују радикали, дођу избори, на плакатима Шешељ, са бесмртним шишкама, мало млађи: РАЕЛНО!

Љубомир Живков, у "Ретровизору" ТВ "Б92"
Златне речи 239 01. јун 2004.

Кампања за трећи круг

Љубомир Живков Једва чекам да Тома Николић победи у првом кругу, може и у другом, да позове он Светог оца и да му поклони лаптоп.

Љубомир Живков, у сатиричној рубрици "Времена"
Златне речи 233 01. мај 2004.

Најпрви кандидат

Љубомир Живков Богољуб Карић, кандидат је за председника Србије, већ је дигао глас против увоза салате која нас кошта, нисам ни знао, двадесет милиона евра, Боги је одлучан да одврати Србадију од увозног зелениша и да ју врати повртарству у којем осим Бугара нема премца, то ће му, како рече, бити најпрви потез, док наши расади не буду дали прве плодове од авитаминозе ћемо се бранити туршијом коју би за прво време производили Мобтел и Астра банка… Свима који се у транзицији нису понајбоље снашли, честитам њихов и мој празник, Најпрви мај.

Љубомир Живков, у "Ретровизору" ТВ "Б92"
Златне речи 228 01. април 2004.

Кан(т)онизација

Љубомир Живков Премијер Коштуница одиграо је у Белгији своју монодраму о кантонима, по повратку у Београд определио се за рецитацију: 'Грачанице, кад бар не би била од камена/Кад би се могла на небеса вазнети...' Жмарци су ме подишли док сам чекао наредни стих у његовој интерпретацији, 'Да туђа рука крај тебе траву не плеви', рецитатор је, међутим, баш ту прикочио и вратио се прози, није знао наизуст целу строфу или се пресекао да би стих о туђој руци, преведен на енглески, могао да зазвучи негостољубиво и недомаћински?

Љубомир Живков, у "Ретровизору", ТВ "Б92"
Златне речи 224 01. март 2004.

Ускликнимо с мржњом

Љубомир Живков Првих премијерских пет минута Коштуница је искористио да ускликне како за његове владе нико неће бити изручен Хагу, иако наши тамо управо бриљирају, ето, Милошевић је разболео судију Меја! Уместо да судија откачиње једног по једног оптуженика, оптужени елиминисао судију и на зиду ћелије ударио своју прву рецку! Због оставке Меја процес столећа могао би бити враћен на почетак, о уморе, о утопљености, опет јо, опет по, па слобинска закуцавања типа 'зар вам кокошињац није североисточно од трапа за кромпир у коме сте иначе држали муницију', па сусрет са Бором Јовићем коме би опет звонио мобилни...

Љубомир Живков, новинар, ТВ "Б92"
Златне речи 216 01. децембар 2003.

Љубе Богољуба

Љубомир Живков Разуме се да камата ни издалека не покрива све оно што би Браћа зарадила да су своје две и по милијарде уложила другде а не у државни буџет, председник Маровић би као глава државе могао да се извини Богољубу или Сретену као глави породице, али право поравнање биће ако држава у наредних пет година Браћу потпуно ослободи пореза.

Љубомир Живков, сатирична рубрика "У ретровизору", ТВ "Б92"
Златне речи 209 01. новембар 2003.

Добри човек из Ваљева

Љубомир Живков Министар полиције има хоби тј. бизнис који је, гле, баш везан за полицију и војску, што је нама довољно да се окомимо на њ као на некога ко има конфликт интереса, а шта ћемо, грешни, ако се испостави да је истина посве супротна, шта ако се ради о складу интереса? [...] На први поглед јест необично, па можда и сумњиво што је чланове комисије именовао баш Д.М., али их је он одабрао као министар полиције, а не као фирмовласник, ако је Провиђење хтело да баш његова компанија тријумфује на лицитацији, шта се ту може – добро чини и добру се надај!

Љубомир Живков, у "Времену"
Златне речи 192 01. јун 2003.

Детектор поштења, части, чистоће и напона

Љубомир Живков Шта ако је ЕПС мењао напон у току теста истине [Банђура]?

Љубомир Живков, новинар, "Б92"
Златне речи 130 01. фебруар 2002.

Отпор, двосмислено

Љубомир Живков Савез комуниста био је авангарда радничке класе, Отпор је авангарда нерадничке класе, једине праве класе коју имамо. За радничку авангарду никад није смело да зафали новца, са нерадничком авангардом иде мало теже: потоња нас уверава да нам без ње нема живота, можда заиста и нема, али смо ми сиромашнији од Титових радника и службеника: можда ћемо се показати недораслим да Отпору набавимо онолико џипова, станова и мобилних телефона колико историјски тренутак од нас тражи.

Љубомир Живков, колумниста "Времена"
Златне речи 36 01. фебруар 2000.

Снежни покрет обнове

Љубомир Живков Шта очекивати од партије која ни властито гласило (Студио Б) не може да очисти од снега?

Љубомир Живков, колумниста, о нерашчишћеним градским улицама, "Време"
Златне речи 29 01. децембар 1999.

Мрка капа

Љубомир Живков Домаћин први одбравља стан, кад унутра нов телевизор, поред њега кутија и упутство, у тај мах се из хеликоптера на кров спушта корпулентан грађанин у јакни и фармеркама, комшије га препознају и кличу ко са прозора ко са улице 'Мр-ка, Мр-ка', он једном руком отпоздравља, другом окреће антену, потом грађанству даје знак да се утиша и наређује укућанима да му одоздо јављају каква је слика. Одоздо се чује: добро је, не, не, још мало, тако, не, снег, снег, то, не мрдај... Слика се поправља, укућани на екрану виде директора Дирекције како штелује неку антену, па то је кров њиховог новог дома и њихова нова антена, то они вичу 'тако, не, снег, снег'... Директор Мркоњић се кроз оџак спушта на обновљено огњиште, баба пада у несвест, што је само привремен, такорећи привидан пад у такозвану несвест, будући да ће јој се виталне функције као и све друго диљем наше земље у најскорије време обновити...

Љубомир Живков, колумниста "Времена"
Златне речи 27 01. новембар 1999.

Клонирана бајка

Љубомир Живков Да би збрка била већа, новоименовани Јово Тодоровић пљунути је Јово Тодоровић који се Српчади онако чикајовински обратио на почетку школске године. И бивши и садашњи министар су из СПС-а, исте су године били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, и оба сликана у истом дану: исти раздељак, исти поглед окамењеног несхватања и истрајног, дирљивог упињања да се градиво разуме.

Љубомир Живков, у својој "Зони сумрака", "Време"
Златне речи 28 01. новембар 1999.

Катастарско Косово је наше

Љубомир Живков Паде ми камен са срца: Србија је са Косова успела да спасе катастарске и матичне књиге и сва документа. Што ће рећи да су из државних руку испуштени само територија и преостало неалбанско становништво.

Љубомир Живков, колумниста "Времена"
Златне речи 20 01. октобар 1999.

Сви или нико

Љубомир Живков Као друштво правде и једнакости морали бисмо се сви супротставити раслојавању на оне који могу и оне који не могу напоље. Како би изгледало да министар Тодоровић одобри одлазак деци тамо где сам не иде? Је ли у реду да један матурант, један наставник општетехничког има више права него председник Републике, више него председници и потпредседници владе? Уместо да стављају главе у торбу одлазећи у европске метрополе, матуранти би могли најпре да упознају своју земљу, а првенствено њен свети, интегрални део, начичкан манастирима, рудним богатством и другим знаменитостима укључујући и сталну војну изложбу Уједињених нација.

Љубомир Живков, коментатор "Времена"
Златне речи 21 01. октобар 1999.

Први пут с патролом на јутрење

Љубомир Живков 'Домаћине, отвори капију, дошла моба да ти вино проба!' Погледам кроз шпијунку, Радован Бранков, раздраган као и увек, тик уз њега камерман РТС-а, у позадини елегантан цивил, вероватно заменик начелника, поред њега још један у цивилном оделу, можда возач, и два млада жандарма, само што су изишла испод чекића у сремскомитровачкој академији. Па где сте, браћо, данима не идем на посао, да, ја сам подглавио врата доле јер не бих да се интерфон поквари сада кад ви треба да наиђете, изволите, изволите... Заменик начелника, осмехнут, чека крај лифта да и њега позовем, изволите, добродошли, и ви момци, другови, има за све места, раскомотите се, ево овде можете да ставите шапке, овде опасаче, знам да не пијете на дужности, али ово није пука дужност, ово је као одлазак у војску – дужност, право и част... мало сам узрујан, први пут ми патрола долази у кућу.

Љубомир Живков, коментатор "Времена"
Златне речи 23 01. октобар 1999.

Неподношљива нетешкоћа неживљења

Љубомир Живков Има земаља у којима не можете подићи бебу из породилишта ако за њу претходно не платите излазну таксу, телевизијску претплату и нове аутомобилске таблице... Ја бих рекао да је тим људима и њиховом председнику тешко, али ако наш председник каже да ми живимо тешко, мада, опет кажем, ја лично не осећам неку тежину, тегобу или тешкоћу. Напротив, осећам неподношљиву лакоћу коју бих са председником радо поделио.

Љубомир Живков, новинар "Времена"
Златне речи 17 01. септембар 1999.

Своји на своме

Љубомир Живков У целој аеродромској згради не видим никога на кога бих могао посумњати да је туђин, да је макар по мајци Данац, сви смо наши, завичај и домовина напокон су постали једно исто, никуд из родног краја не мрдамо, нико нам извана не долази, нико нам не треба. Не знам докле ће стјуардесе и због кога сва упутства понављати на енглеском. Ако се пилоти и контрола лета службено домунђавању на језику непријатеља, ми који смо купили карте нисмо дужни то да слушамо. Као што нисмо дужни ни да знамо латиницу - на аеродрому она ни дан-данас није замењена неким од фонтова које су нам завештали наши стари.

Љубомир Живков, колумниста "Времена"
Златне речи 18 01. септембар 1999.

Друштвено-користан рад

Љубомир Живков Ништа лакше него пред камерама РТС-а залепити прво стакло на згради ЦК-а и радове на застакљивању прогласити отвореним, а Жарка Јокановића прогласити затвореним: дизалица грађевинског предузећа 'Рад' односи Председника Милутиновића ка највишем спрату, званице и окупљени грађани криве вратове до потпуног ушинућа, тапшу, Председник им отпоздравља, камера на крову ЦК овековечује прелазак Председников из дизалице на свечану скелу, призор достојан онога када се Лењин губи у облаку паре из локомотиве, само што је овде слика јасна - Председник има три врсте гита, да то су боје наше заставе, на висини од 186 метара он је везан само заклетвом коју је дао као председник, не треба му ни шлем, у стилу младе која уназад према удавачама баца свадбени букет председник са симса баца шлем, ко ухвати овај рударско-зидарски симбол биће следећи председник.

Љубомир Живков, колумниста "Времена"