Златне речи 17 01. септембар 1999.

Своји на своме

Љубомир Живков У целој аеродромској згради не видим никога на кога бих могао посумњати да је туђин, да је макар по мајци Данац, сви смо наши, завичај и домовина напокон су постали једно исто, никуд из родног краја не мрдамо, нико нам извана не долази, нико нам не треба. Не знам докле ће стјуардесе и због кога сва упутства понављати на енглеском. Ако се пилоти и контрола лета службено домунђавању на језику непријатеља, ми који смо купили карте нисмо дужни то да слушамо. Као што нисмо дужни ни да знамо латиницу - на аеродрому она ни дан-данас није замењена неким од фонтова које су нам завештали наши стари.

Љубомир Живков, колумниста "Времена"
blog comments powered by Disqus Правила коментарисања (прикажи)
Молимо вас да се у коментарима држите теме изјаве. Коментари регистрованих корисника (Disqus, Facebook, Twitter, Google, OpenId, Yahoo) објављују се одмах, а анонимни коментари и они који садрже линкове на друге сајтове морају бити одобрени. "Изјаве.нет" задржавају право да обришу коментаре регистрованих корисника или не објаве анонимне коментаре који садрже неумесне осврте на личност, приватан живот, увреде, претње, било какву нетрпељивост или садржај који није у складу са законом, као и оне с линковима који не представљају допринос дискусији. Коментаре писане СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА не објављујемо или пребацујемо у сва мала слова. "Изјаве.нет" не одговарају за ставове коментатора, али уједно позивају на толеранцију и уважавање Другог и Другачијег. Молимо вас да ваши коментари не буду предуги и сматра се да сте остављањем коментара прихватили горња правила. Ако је коментар у сагласности с правилима, биће објављен онако како сте га написали (без брисања и/или дописивања речи). Модераторима се можете обратити на redakcija@izjave.net.