Миодраг Зец
1 до 30 од 87
Дневна доза 3115
15. август 2019.
Комунизам је присиљавао друштво на акумулирање. Све су то биле прихватљиве идеје, на крају се скупио новац и погрешно се инвестирао. Као у оном филму – направе брану, а вода побегла. Нама синдром промашених инвестиција виси над главом. Бојим се да се буџет овде третира као џепарац, и неко и иде и даје како тренутно мисли. То је најбоље показао овај Коридор доле – Грделица! Па руши, па брдо, па скрећи… Проблем је то целог државног апарата. Бојим се биће као НИП – дошао тата са парама и сад деца отимају ко шта стигне.
, економиста, о најављеном петогодишњем инвестиционом плану од 12 милијарди евра, N1/„bizlife.rs“
Чекајући нову (Вучићеву) петољетку
Комунизам је присиљавао друштво на акумулирање. Све су то биле прихватљиве идеје, на крају се скупио новац и погрешно се инвестирао. Као у оном филму – направе брану, а вода побегла. Нама синдром промашених инвестиција виси над главом. Бојим се да се буџет овде третира као џепарац, и неко и иде и даје како тренутно мисли. То је најбоље показао овај Коридор доле – Грделица! Па руши, па брдо, па скрећи… Проблем је то целог државног апарата. Бојим се биће као НИП – дошао тата са парама и сад деца отимају ко шта стигне. , економиста, о најављеном петогодишњем инвестиционом плану од 12 милијарди евра, N1/„bizlife.rs“
Дневна доза 3003
25. април 2019.
Ово са страним инвестицијама је следећа ствар. Ти си изгубио могућност да ходаш. Да би ходао и растао, мораш изнутра да креираш штедњу коју претвараш у рационалне инвестиције. Ти то не решаваш, али добио си две штаке од некога, на позајмицу, да пређеш из тачке А у тачку Б; ти си прешао и кажеш: „Ја ходам“. Чим нестану штаке, ти падаш.
, економиста, „Тема јутра“ на ТВ N1
Економски богаљ(и)
Ово са страним инвестицијама је следећа ствар. Ти си изгубио могућност да ходаш. Да би ходао и растао, мораш изнутра да креираш штедњу коју претвараш у рационалне инвестиције. Ти то не решаваш, али добио си две штаке од некога, на позајмицу, да пређеш из тачке А у тачку Б; ти си прешао и кажеш: „Ја ходам“. Чим нестану штаке, ти падаш. , економиста, „Тема јутра“ на ТВ N1
Дневна доза 2940
21. фебруар 2019.
За мале земље природнији је парламентарни систем, али Вучић где год дође, власт иде за њим. Ако је то тако и ако нам одговара вођа, па хајдемо у председнички систем са пет министара. Ко год се пење на власт, руши степенице и кад дође горе више не може да сиђе. Зато су овде сваки избори борба на живот и смрт.
, професор економије, у интервјуу насловљеним „Грађани протестују, поданици кличу“, НИН
Држава то је он (и само он)
За мале земље природнији је парламентарни систем, али Вучић где год дође, власт иде за њим. Ако је то тако и ако нам одговара вођа, па хајдемо у председнички систем са пет министара. Ко год се пење на власт, руши степенице и кад дође горе више не може да сиђе. Зато су овде сваки избори борба на живот и смрт. , професор економије, у интервјуу насловљеним „Грађани протестују, поданици кличу“, НИН
Дневна доза 2675
01. јун 2018.
To je фaсцинaнтaн jeдaн мaркeтинг, тo je тo тaкoзвaнo измицaњe будућнoсти. Meни свe тo личи нa oнoг eлeктричнoг зeцa – ви гa пуститe, a ми сви трчимo зa њим. ‘Дeсићe сe’. Ниje питaњe мoжe ли бити бoљe, jeр мoжe. Aли, дa ли ћe бити злaтнo дoбa? Пa кaкo мoжe бити злaтнo дoбa, кaд сe ви крeћeтe у вoзу, a имaтe двe пругe, jeднa идe 80, a другa 50 килoмeтaрa нa чaс. Хoћe ли сe тa двa вoзa сустићи? Пa нeћe.
, економиста, о Вучићевом обећању да ће у Србији од 2018. до 2022. бити „златно доба“, N1/„bizlife.rs“
Вучић у златном, Србија у бронзаном добу
To je фaсцинaнтaн jeдaн мaркeтинг, тo je тo тaкoзвaнo измицaњe будућнoсти. Meни свe тo личи нa oнoг eлeктричнoг зeцa – ви гa пуститe, a ми сви трчимo зa њим. ‘Дeсићe сe’. Ниje питaњe мoжe ли бити бoљe, jeр мoжe. Aли, дa ли ћe бити злaтнo дoбa? Пa кaкo мoжe бити злaтнo дoбa, кaд сe ви крeћeтe у вoзу, a имaтe двe пругe, jeднa идe 80, a другa 50 килoмeтaрa нa чaс. Хoћe ли сe тa двa вoзa сустићи? Пa нeћe. , економиста, о Вучићевом обећању да ће у Србији од 2018. до 2022. бити „златно доба“, N1/„bizlife.rs“
Дневна доза 2525
02. јануар 2018.
Друштво није разграничило два важна принципа, а то су компетенција и лојалност. Овде влада принцип лојалности, ко учи и ради проглашава се будалом и штребером, а они који до циља иду пречицом способним и на врху су листе. Правила у Србији се доживљавају као сметња.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Бета“
Штребер и будала два брата рођена
Друштво није разграничило два важна принципа, а то су компетенција и лојалност. Овде влада принцип лојалности, ко учи и ради проглашава се будалом и штребером, а они који до циља иду пречицом способним и на врху су листе. Правила у Србији се доживљавају као сметња. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Бета“
Дневна доза 2525
02. јануар 2018.
Србија је болесник коме је неопходна велика инфузија људског капитала.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Бета“
Капитални губици
Србија је болесник коме је неопходна велика инфузија људског капитала. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Бета“
Дневна доза 2490
28. новембар 2017.
Први наш министар просвете био је Доситеј Обрадовић. Ја сам се шалио - донео је две ствари у Србију: просвећивање и кромпир. Кромпир се примио, просвећивање није.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Пресинг“ на ТВ N1
Доситеј је умро узалуд
Први наш министар просвете био је Доситеј Обрадовић. Ја сам се шалио - донео је две ствари у Србију: просвећивање и кромпир. Кромпир се примио, просвећивање није.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Пресинг“ на ТВ N1
Дневна доза 2394
24. август 2017.
Вертикала појединац-предузеће-држава-друштво мора да буде постављена да се човек лако снађе. А овде је као флипер - како се куглица одмота, тако ти на крају завршиш. Као флипер економија... Tommy.
, професор економије, „Тема јутра“ на ТВ N1
Рок опер(ет)а
Вертикала појединац-предузеће-држава-друштво мора да буде постављена да се човек лако снађе. А овде је као флипер - како се куглица одмота, тако ти на крају завршиш. Као флипер економија... Tommy. , професор економије, „Тема јутра“ на ТВ N1
Дневна доза 2394
24. август 2017.
Ако имате добар организам, ви можете са шаком пиринча да радите читав дан. Али ако имате лош метаболизам, лошу агрегатну структуру, што више једете више сте немоћнији.
, професор економије, у контексту стопе економског раста, „Тема јутра“ на ТВ N1
За шаку пиринча
Ако имате добар организам, ви можете са шаком пиринча да радите читав дан. Али ако имате лош метаболизам, лошу агрегатну структуру, што више једете више сте немоћнији. , професор економије, у контексту стопе економског раста, „Тема јутра“ на ТВ N1
Дневна доза 2239
22. март 2017.
Субјективни осећај среће код нације је једно културолошко питање, нису најбогатије нације и најсрећније. Ја сам „бескрајно срећан“ што имамо овакву власт, мене [макроекономске] стопе и не интересују. И сама чињеница да слушаш све ово је једна Божија благодет.
, економиста, на „Вивалди форуму 2017“, „bizlife.com“
Бог нас је погледао
Субјективни осећај среће код нације је једно културолошко питање, нису најбогатије нације и најсрећније. Ја сам „бескрајно срећан“ што имамо овакву власт, мене [макроекономске] стопе и не интересују. И сама чињеница да слушаш све ово је једна Божија благодет. , економиста, на „Вивалди форуму 2017“, „bizlife.com“
Дневна доза 2119
22. новембар 2016.
Ми у митовима волимо да се солидаришемо са жртвом, и то је људски. Главно сећање на њега [Слободана Милошевића] је неправда која му је учињена. То што се њему десило, није ниједном државнику Европе - да буде испоручен, понижен и убијен. У том смислу, он јесте жртва.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Сваки наш мит почиње као фарса а завршава као трагедија
Ми у митовима волимо да се солидаришемо са жртвом, и то је људски. Главно сећање на њега [Слободана Милошевића] је неправда која му је учињена. То што се њему десило, није ниједном државнику Европе - да буде испоручен, понижен и убијен. У том смислу, он јесте жртва. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 2119
22. новембар 2016.
Оно што је Броз направио јесте једна капитална ствар - произвео је једно позитивно очекивање. Сви су 1970-х очекивали да ће бити боље 1980-х. Стално је нудио „обећану будућност“. Ово све личи на трку паса, где електричног зеца не можете стићи - али вас страшно мотивише да радите.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Зечевину ће сви јести (само сутра)
Оно што је Броз направио јесте једна капитална ствар - произвео је једно позитивно очекивање. Сви су 1970-х очекивали да ће бити боље 1980-х. Стално је нудио „обећану будућност“. Ово све личи на трку паса, где електричног зеца не можете стићи - али вас страшно мотивише да радите. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 2119
22. новембар 2016.
Је ли Броз симбол СФРЈ, његове грађевине која је срушена до темеља? Је ли везивно ткиво те државе, „малтер“ од које је саздана, било братство и јединство - које се завршило у грађанском рату. Је ли се економски систем заснован на социјалистичком самоуправљању и друштвеној својини распао? И умире још увек. Је ли политика несврставања доживела крах, бар што се тиче нас као њених утемељивача? То су чињенице, а народ мисли да је Броз нешто највеће што нам се десило у XX веку.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Нису остали ни дугмићи
Је ли Броз симбол СФРЈ, његове грађевине која је срушена до темеља? Је ли везивно ткиво те државе, „малтер“ од које је саздана, било братство и јединство - које се завршило у грађанском рату. Је ли се економски систем заснован на социјалистичком самоуправљању и друштвеној својини распао? И умире још увек. Је ли политика несврставања доживела крах, бар што се тиче нас као њених утемељивача? То су чињенице, а народ мисли да је Броз нешто највеће што нам се десило у XX веку. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 2119
22. новембар 2016.
Све наше вође које су дошле после Броза у подсвести су имале жељу да га копирају.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Броз (ни)је умро узалуд
Све наше вође које су дошле после Броза у подсвести су имале жељу да га копирају.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Око магазин“ РТС-а
Дневна доза 2002
28. јул 2016.
Држава би требало да стимулише стварање, а не прерасподелу богатстава. Она је цивилизацијски производ друштва и грађанин је у основи, на дуги рок, много „рентабилнији“ од поданика.
, професор економије, НИН
Антидржава стимулише подаништво и (пре)расподелу сиромаштва
Држава би требало да стимулише стварање, а не прерасподелу богатстава. Она је цивилизацијски производ друштва и грађанин је у основи, на дуги рок, много „рентабилнији“ од поданика.
, професор економије, НИН
Дневна доза 1904
21. април 2016.
Ми, на целом Балкану, имам перверзан однос према знању, знање прогонимо. Увозимо робу, а извозимо знање. Замислите колики је трошак да се роди дете, да се очува, да се научи... и оде. И ником ништа. А дође нешто безвезе - дођу жвакаће гуме.
, професор економије, на „Јахорина економском форуму“, „bizlife.rs“
Ако не знамо да радимо, знамо да тргујемо
Ми, на целом Балкану, имам перверзан однос према знању, знање прогонимо. Увозимо робу, а извозимо знање. Замислите колики је трошак да се роди дете, да се очува, да се научи... и оде. И ником ништа. А дође нешто безвезе - дођу жвакаће гуме. , професор економије, на „Јахорина економском форуму“, „bizlife.rs“
Дневна доза 1793
01. јануар 2016.
Не тако давно, рецимо, професори чувене бањалучке Гимназије били су уважена господа, имали су знања више него данашњи академици и универзитетски професори. Али, они нису претурали по контејнерима, нити је власник две тезге на пијаци имао идеју да купи универзитет као данас… Данас наставнице и професорке немају зубе, деца их туку, па ми смо, рушећи образовни систем, срушили темељ на којем почива ово друштво. То нам није урадила Европа, сами себи смо то учинили.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Школа (од)умире јецајући
Не тако давно, рецимо, професори чувене бањалучке Гимназије били су уважена господа, имали су знања више него данашњи академици и универзитетски професори. Али, они нису претурали по контејнерима, нити је власник две тезге на пијаци имао идеју да купи универзитет као данас… Данас наставнице и професорке немају зубе, деца их туку, па ми смо, рушећи образовни систем, срушили темељ на којем почива ово друштво. То нам није урадила Европа, сами себи смо то учинили.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Дневна доза 1793
01. јануар 2016.
Уместо да смо ишли у ЕУ почетком деведесетих кад је ЕУ цветала, када смо могли ићи као на свадбу и весеље, ми ћемо стићи на бракоразводну парницу или на сахрану ЕУ, где ће бити постављана питања ко је коме дужан и ко је кога преварио.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Сватови на са'рани
Уместо да смо ишли у ЕУ почетком деведесетих кад је ЕУ цветала, када смо могли ићи као на свадбу и весеље, ми ћемо стићи на бракоразводну парницу или на сахрану ЕУ, где ће бити постављана питања ко је коме дужан и ко је кога преварио.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Дневна доза 1793
01. јануар 2016.
Узмимо за пример систем образовања – једна нација да уради себи ово што смо ми урадили с „Болоњом“, убацивање „амброзије“ у систем равна је самоубиству нације. […] Па још ако у систем пустиш пет стотина хиљада лажних диплома, па људи с тим дипломама продру у судство, здравство, у цркву, то је стравично.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Болоњска амброзија
Узмимо за пример систем образовања – једна нација да уради себи ово што смо ми урадили с „Болоњом“, убацивање „амброзије“ у систем равна је самоубиству нације. […] Па још ако у систем пустиш пет стотина хиљада лажних диплома, па људи с тим дипломама продру у судство, здравство, у цркву, то је стравично.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Дневна доза 1793
01. јануар 2016.
Геостратешки, актуелна власт у Србији одлучила је да идемо у ЕУ. Али, имамо проблем јер нам обећавају да нас тамо чекају мед и и млеко, а неће нас чекати. Напротив! ЕУ нам нуди штап и шаргарепу, где је штап све дужи, а шаргарепа све мања.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Батина је из Брисела изашла
Геостратешки, актуелна власт у Србији одлучила је да идемо у ЕУ. Али, имамо проблем јер нам обећавају да нас тамо чекају мед и и млеко, а неће нас чекати. Напротив! ЕУ нам нуди штап и шаргарепу, где је штап све дужи, а шаргарепа све мања.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, НСПМ
Дневна доза 1733
02. новембар 2015.
Кина каже – ми смо раније ишли на експорт [извоз], сада ћемо ићи на унутрашњу тражњу. Ко чини унутрашњу тражњу? Нова деца која ће производити, а истовремено возити 'хјундаи'. Постоји стара српска изрека да човек није богат колико има волова, него колико има синова. Овде се дете третира као трошак, а не као развојни ресурс.
, професор економије, поводом напуштања политике једног детета у Кини, РТС
Цртица о (кинеској) држави и (српској) антидржави
Кина каже – ми смо раније ишли на експорт [извоз], сада ћемо ићи на унутрашњу тражњу. Ко чини унутрашњу тражњу? Нова деца која ће производити, а истовремено возити 'хјундаи'. Постоји стара српска изрека да човек није богат колико има волова, него колико има синова. Овде се дете третира као трошак, а не као развојни ресурс. , професор економије, поводом напуштања политике једног детета у Кини, РТС
Дневна доза 1650
11. август 2015.
Показаће се да је грешка улазак мањих и неразвијених земаља у Европску унију. Медитеранске земље не могу да издрже немачку конкуренцију. Њима би било боље да су у једном посебном савезу: Португал, Шпанија, чак и Италија, да не говорим Грчка, Хрватска и тако даље. Када останете без могућности да се штитите курсом националне валуте и делимично царинама и уђете у систем слободне трговине,то је исто као када игра Бајерн против Хајдука... Увек Бајерн добија.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Радио Слободна Европа“
Економија је игра у којој сви трче за лоптом и на крају увек победе Немци
Показаће се да је грешка улазак мањих и неразвијених земаља у Европску унију. Медитеранске земље не могу да издрже немачку конкуренцију. Њима би било боље да су у једном посебном савезу: Португал, Шпанија, чак и Италија, да не говорим Грчка, Хрватска и тако даље. Када останете без могућности да се штитите курсом националне валуте и делимично царинама и уђете у систем слободне трговине,то је исто као када игра Бајерн против Хајдука... Увек Бајерн добија.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Радио Слободна Европа“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Неће економија одредити како уравнотежити буџет, то ради политика. Да ли ћете повећати ПДВ који ће плаћати сиротиња или ћете повећати порез на богатство или на добит, то је политичко питање. Економија каже да овај аутобус не може да вози двеста људи, али кога ћемо избацити напоље - каже политика.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Политичка вага за (не)тачно мерење
Неће економија одредити како уравнотежити буџет, то ради политика. Да ли ћете повећати ПДВ који ће плаћати сиротиња или ћете повећати порез на богатство или на добит, то је политичко питање. Економија каже да овај аутобус не може да вози двеста људи, али кога ћемо избацити напоље - каже политика. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Узели смо једнима за које смо ми проценили да имају веће пензије, а нисмо дирали пензије оних који су на животном минимуму. То је у супротности са либералним начелима. Ако је неко уплаћивао доприносе четрдесет година и стекао одређено право које се зове пензија, то је право својине. Не може се то право њему одузети, и то још у име либералних начела.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, о фискалној консолидацији с краја 2014, „Блиц“
Либерализам да, али не и за пензије
Узели смо једнима за које смо ми проценили да имају веће пензије, а нисмо дирали пензије оних који су на животном минимуму. То је у супротности са либералним начелима. Ако је неко уплаћивао доприносе четрдесет година и стекао одређено право које се зове пензија, то је право својине. Не може се то право њему одузети, и то још у име либералних начела. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, о фискалној консолидацији с краја 2014, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Србија има потребу да прогони знање. У њој свега фали, само су образовани људи вишак. И они одлазе из Србије и то је највећи тег на ногама Србије... Читав разред нам се уписује на Кембриџ и одлази заувек, а ми овде добијамо ријалити шоу. Србија је земља којој треба страховита инфузија и људског и другог капитала, а она је изложена крволиптању.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Тешко рањена земља
Србија има потребу да прогони знање. У њој свега фали, само су образовани људи вишак. И они одлазе из Србије и то је највећи тег на ногама Србије... Читав разред нам се уписује на Кембриџ и одлази заувек, а ми овде добијамо ријалити шоу. Србија је земља којој треба страховита инфузија и људског и другог капитала, а она је изложена крволиптању. , професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Када би се направила анамнеза српског друштва и економије, види се да ниједна од кључних ствари које су проблематичне није радикално преокренута. Значи и даље се одржава дисбаланс између производње и потрошње, између штедње и инвестиција, између увоза и извоза, активних и издржаваних, развијених и неразвијених, рођених и умрлих...
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дисбаланси који грме на узбуну
Када би се направила анамнеза српског друштва и економије, види се да ниједна од кључних ствари које су проблематичне није радикално преокренута. Значи и даље се одржава дисбаланс између производње и потрошње, између штедње и инвестиција, између увоза и извоза, активних и издржаваних, развијених и неразвијених, рођених и умрлих...
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Ми немамо аутономну политику, наша политика се оцењује у Бриселу и Вашингтону и ми се дивимо тим оценама као дечак кад се врати из школе и каже: мама, учитељица је рекла да сам добар!
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Ми идемо код учитељице и добри смо ђаци
Ми немамо аутономну политику, наша политика се оцењује у Бриселу и Вашингтону и ми се дивимо тим оценама као дечак кад се врати из школе и каже: мама, учитељица је рекла да сам добар!
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Ми учимо да будемо управници туђих самопослуга, а не како да стварамо нову вредност.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Кад порастемо бићемо менаџери (супермаркета)
Ми учимо да будемо управници туђих самопослуга, а не како да стварамо нову вредност.
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1634
26. јул 2015.
Људи се не усуђују да се упуштају у озбиљније науке, физику, електротехнику; кажу, струја убија! А економија је заводљива и овде се она сматра као моћ да се узме једнима и да се да другима. И том изазову политичари тешко могу да одоле. Они често на изборима обећавају да ће некоме нешто дати, али не кажу коме ће узети. То је случај и са нашим премијером [Вучићем].
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Обећавала-отимала-давала (Економија прерасподеле убија)
Људи се не усуђују да се упуштају у озбиљније науке, физику, електротехнику; кажу, струја убија! А економија је заводљива и овде се она сматра као моћ да се узме једнима и да се да другима. И том изазову политичари тешко могу да одоле. Они често на изборима обећавају да ће некоме нешто дати, али не кажу коме ће узети. То је случај и са нашим премијером [Вучићем].
, професор економије на Филозофском факултету у Београду, „Блиц“
Дневна доза 1624
16. јул 2015.
И Мојсије је лутао 40 година до Палестине и није стигао. Тако ћемо и ми.
, професор економије, према НИН-у
Лутање без стизања
И Мојсије је лутао 40 година до Палестине и није стигао. Тако ћемо и ми.
, професор економије, према НИН-у
