На псовке које су ми упућене [у Гучи] имао сам могућност или да погнем главу или да том човеку приђем, а хтео сам да га погледам у очи и да га питам зашто ме вређа. Рекао сам му да у овој земљи не сме да вређа без разлога. Од обезбеђења сам тражио да се склоне, јер је то била само наша ствар. Никакву агресију према њему нисам применио, разишли смо се фер и морам да кажем да њега више ценим него многе новинаре који су користећи своје медије пласирали ноторне лажи и неистине о мом физичком насртају на тог човека. Верујем да ће према мени бити увреда и убудуће, и што је рекао Никола Пашић: 'Борили смо се да нам вичу Уа, председниче', али основна пристојност мора да постоји. Никада нисам био човек који је бежао од спора и сукоба, али само уколико се тако нешто на било који други начин не може избећи.