Лесковачку пљескавицу ће сви јести (Идеализам и на уста улази)
У животу човека мора да постоји и један сат за поезију, јер у сваком човеку се крије нешто од поезије, а то је толико затомљено и затрто... Као што је говорио Бранко Миљковић: „Једног дана поезију ће сви писати“. Надајући се... То је идеализам. Али без идеала, шта ће вам живот? Да се борите око дилеме: „Мекдоналдс“ или фаст фуд? Између та два ја сам за лесковачку пљескавицу.