Током готово свакодневног ћаскања са пријатељима и вршњацима са ужасом констатујем да велики део оне деце чија сам рођења, прве рођендане или средњошколске успехе прослављао као успехе „наше деце“, више није у Србији. И то, бојим се, у већини случајева трајно. Попут мађарских пиљарица, које Црњански негде спомиње, деценијама се храбримо у сопственој апатији да „никад није било тако да није било некако“. Чини ми се да се ближимо тренутку када ће последња реч ове несрећне фразе моћи да се чита и са „никако“.
Владимир Костић, председник САНУ, о извештају Светског економског форума по коме је Србија прва по „одливу мозгова“, „Данас“