Ми смо људи светлости, они су људи таме. 
Ту хвалисавост, то грђење народа на тај ружан начин, да смо ми сви сад некакви нерадници, „у Немачкој ја гледам раднике како раде по 8 сати, као швајцарски сат“. Па који си ми ти, бре, радник? Ја сам га упознала 1994. године, кад сам ушла у парламент први пут. Он [Вучић] је тад завршио био Правни факултет и ушао у парламент. Он се 20 година храни у скупштинском ресторану. Где је он то радио, где се он то показао као швајцарски сат? То страховито вређање од стране тог безобразника, који у ствари никад ништа није радио и који сам себе хвалише и који каже „ко би боље од мене?“
