Носталгија је [...] углавном жал за младошћу, после толико животних промашаја и погрешних одлука на сопствену штету, а не сећање на стара добра времена, која сигурно нису била боља и од овог - најгорег. Са носталгијом се сећамо искључиво себе из млађих дана. Како време неповратно пролази, били смо све лепши, паметнији, честитији, способнији и неустрашивији, толико, да нас више нико од савременика не може препознати. [...] Ко је луд да призна своје грешке и да се помири са животним поразом? Далеко боље је то пребацити на неког другог, на време у коме живимо и на сплет несрећних околности.
Миломир Марић, новинар и ТВ водитељ, „Вечерње новости“