И ја сам скочио у Ибар и био сам доле у јакни, онако у оделу и сви су... Могао је неко други да скочи... И није то сад било да се неко дави да би умро, јер не би испливао. Али то је било тако и симпатично. Чак шта више, имали смо и неколико тешких повреда кад су људи скакали, не знајући да су стене одмах испод површине воде... И вадили смо једни друге. И тога је било. Добро, било је мало алкохола и пића и свега. Знате како, кад изађете, сиђете доле, они су скандирали 'Дајте оно... вештачко дисање и уста на уста', почну да галаме итд. И не могу сада да причам овде. Имају и други разлози зашто су скакали у реку, они који су пили много пива и они кажу 'Хајдемо у реку'...
Велимир Илић, као "капетан Веселог спуста низ Ибар", конференција за новинаре