Смедеревска железара није приватизована. Она је продата у стечају и Американци су, заправо, купили имовину без дугова. Они су за 23 милиона долара купили ту фирму која вреди много више. [...] Овде се ништа случајно не дешава, све је мување. Пре 20 година радио сам санациони програм за 'Сартид' и то је трајало скоро две године. Са мном је било и 16 Американаца инжењера и они су још тада упознали ову железару. Сада, кад су је купили, они су добили и део дунавске обале где ће, вероватно, градити виле за своје службенике. 'Сартид' је некада припадао богатим породицама и ова имовина је морала бити враћена. Продаја је урађена за два дана да би се много тога заташкало. То је, у ствари, преузимање коме је требало да претходи процена вредности фирме и јавни тендер. Американци су саопштили колико би били спремни да плате 'Сартид', предложили су цену од 23 милиона долара, иако вреди 20 пута више. Шта их брига, а Лабус је дао сагласност. 'Сартид' има феноменалну ваљаоницу. Ово причам јавно, иако ми двоје деце живи у Америци и сваке године одлазим тамо, па ћу и ове године тражити визу. Мој син живи у месту које је центар Америке за CIA, тамо има десет професора за српски језик и преводи за потребе CIA.
Јован Ранковић, бивши министар финансија СРЈ, "Глас јавности"