Само земље које имају у свом систему дуалан модел образовања могу да имају сигурну будућност. Ми ћемо са оваквим образовањем бити много „жилавији“ за сваку врсту пада, него што смо били до јуче.
Оно што сам назвао Београдски консенсус и састоји се из три компоненте: неолибералне економије, неолибералне идеологије и културне политике денацификације. Центар за културну деконтаминацију, Рекс, Сорошева група, АОУМ, Б92, Хелсиншки одбор, највећи број невладиних организација, све су то делови једног те истог чвора, који промовише вредности тзв. отвореног друштва у којем се ја осећам прилично клаустрофобично. Људи у Србији су, у оваквој атмосфери, осуђени на деполитизацију, губитак 'политичких илузија', кризу политичког активизма или, још горе, и с овим у вези, на пријемчивост за тезе популистичког екстремизма деснице. Управо је невероватно да државни интелектуалци не примећују везу између Светске банке, између структуралног прилагођавања и, рецимо, Шешељеве партије или љотићевских група попут Образа.
