Добрица Ћосић је [осамдесетих] био неоспорни лидер опозиције. Око њега се окупљало све оно што се одупирало једнопартијском систему. [...] Једном приликом причало се о ратним временима и партизанима, [...] а он ме је "провалио" као потенцијалног партизана. Сада, после свега, да ми је 20 година и да је 1941. сигурно бих отишао у партизане.