Дневна доза 2514 22. децембар 2017.
Ко се (не) боји образованих бунтовника још?
Велики руски револуционар Бакуњин је својевремено мислио да треба укинути универзитете, јер образовани људи могу на обичне људе гледати са висине. Код Андрића сам негде прочитао: „Пре сто и неколико година Милисав Лаповац предлагао је да се сви писмени људи у Србији побију, јер они подижу бунтове“. Бакуњин је био паметан човек који је овога пута био у заблуди желећи да сви људи буду једнаки, а овај наш је био будала.
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
Лоши ђаци (нам) и даље оверавају матуру
Паметни људи ретко кад управљају светом. Најчешће то чине они који имају презир према обичним људским бићима.
, писац и главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
, писац и главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
Сан о изласку из (вечите) кризе
Живимо у великој кризи морала, дијалога, уметности и идеја, па је - када нема бистрог погледа у будућност - понекад је добар и поглед у прошлост, [...] да би се видело шта тамо није ваљало, а што је довело до ове кризе. Иако историја човечанства није баш нека поуздана учитељица, она као и страхота и ругло може да послужи.
, писац и главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
, писац и главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
Рањено човечанство
Неко је рекао да је самоћа када те други људи не прихватају. Национализмом су најчешће опседнути мали народи, јер су често понижавани. [Исаија] Берлин каже да је национализам реакција на ране. О томе треба озбиљно размислити. А велики део света је данас у ранама.
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
Стари, добри Берлин
Фашизам је екстремни израз, али сваки национализам је њиме заражен. Национализам није свест о стварности националног карактера нити понос због њега. То је веровање у јединствену мисију нације, као суштински супериорне у односу на циљеве или атрибуте свега што се налази изван ње, написао је Исаија Берлин у тексту „Европско јединство и његове мене“.
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
, главни уредник часописа „Градац“, у интервјуу за „Блиц“
Признаје једино печате династија Минг и Ћинг
„Седим с човеком који је у петак увезао робу из Кине, а цариник није хтео да пусти царињење, јер фактура Кинеза нема печат. Не користе печате, једноставно. Кина је у 21. веку. Ни објашњење министарства од прошлог дана није помогло. Цариник је рекао, цитирам: 'Нека ти премијерка царини'. [...] Човек, шта ће, не може да прибави печат јер га Кинез нема, неписмен и бахат цариник не пушта, и он са 'нета' скине печат династије Минг и фотошопира га на фактуру; и цариник пусти. Србија [је] лудило. Кад нађем име цариника, објављујем [га] јавно.“
, у опису бизарног случаја са српске царине на „Фејсбук“ профилу Дарка Видића
, у опису бизарног случаја са српске царине на „Фејсбук“ профилу Дарка Видића
Један проценат (можда) мења све
Хоћу ли бити председник 2025. године? Нећу. Склонићу се 99 одсто, а нећу се вратити ни на позицију премијера. Моја идеја је да завршим посао у овој канцеларији у наредне четири и по године, и то је то.
, председник Србије, за „Блумберг“, Б92
, председник Србије, за „Блумберг“, Б92
Кроз пећински прозор
Свако ко погледа кроз прозор може да види како је живот бољи у Пећинцима, али и у целој Србији.
, председник Србије и председник СНС-а, у Пећинцима на скупу уочи локалних избора, „Бета“/„bizlife.rs“
, председник Србије и председник СНС-а, у Пећинцима на скупу уочи локалних избора, „Бета“/„bizlife.rs“