Најтрагичније за мене, најсмешније и најапсурдније је заправо што од петооктобарских промена, па док ја нисам отишао из земље 2011. године, ништа није урађено за оно што свуда у свету сматрају стратешким благом, а то је култура. Ту нема зезања. То је као вода. То се не да и о томе се води веома рачуна. Како бих располагао тим стратешким благом? Шта би било кад би било... Ја не могу да будем амбасадор у Француској и министар културе у исто време. Не значи да једног дана нећу бити министар културе.