Премијер Коштуница одиграо је у Белгији своју монодраму о кантонима, по повратку у Београд определио се за рецитацију: 'Грачанице, кад бар не би била од камена/Кад би се могла на небеса вазнети...' Жмарци су ме подишли док сам чекао наредни стих у његовој интерпретацији, 'Да туђа рука крај тебе траву не плеви', рецитатор је, међутим, баш ту прикочио и вратио се прози, није знао наизуст целу строфу или се пресекао да би стих о туђој руци, преведен на енглески, могао да зазвучи негостољубиво и недомаћински?