Не знам шта бих рекао и одговорио онима који се жале да фонтани на Славији неће моћи да се приђе, шта су мислили? Да ће моћи да перу ноге у фонтани?
У друштвеном развоју Срба су тако безнадежно помешани цар Лазар и Карл Маркс, нација, вера и класа, и то све на митолошко-епском нивоу, и из позиције вечне жртве... Шта је толико лоше ако неко покуша да им каже да постоје и Вебер, и Лутер, и вера у себе и у рад (на себи и за себе), и то као сасвим оствариве могућности?
