Дневна доза 2264 16. април 2017.
Напредна сила Бога не моли
У цркву се ишло кришом [...] педесетих и шездесетих година прошлог века, када је тада нова, како су је звали, напредна идеологија презирала и забрањивала старо, превазиђено и деструктивно. Тих година празници су се делили на државне - напредне, и црквене - назадне. И та подела је, нажалост, у неким облицима остала до данас, без обзира шта је у ком тренутку напредно а шта назадно. Није, наравно, идеолошки изражена, али је суштински укорењена у генетски код победника. , драмски писац, о Васкрсу 2017. године, „Блиц“
На једном Сајму књига, видео сам Црњанског како иде у сусрет Велибору Глигорићу. Црњански је са њим био у великом сукобу. Када је видео да му се Глигорић приближава, Црњански је скренуо у страну. Није желео ни да им се погледи сусретну. Е, видите, пошто је Црњански умро, он је иза себе оставио тестамент у коме каже да жели да га сахране поред супруге, Виде. А знате ли како је сахрањен? Стављен је са Велибором Глигорићем у исти гроб, сандук на сандук. Црњански, дакле, лежи у гробу са својим највећим непријатељем. Ето, то је прича о нашој души и свему овдашњем. Како смо се понели према Црњанском, тако ћемо, верујте ми, и према осталима. Зато нам је тако како јесте. 