Дневна доза 2128 01. децембар 2016.
'Рани децу пак шаљи у фабрику
Ако имате неког другог који је обезбедио 300 или 2.500 радних места, ако имате, покажите ми. [...] Ја се дичим што радим понекад и 24 сата. Не знам да ли је тако у свету, али ја се хвалим. Не знам за профит, ја га не узимам, али се трудим да радим што више и тиме се поносим. Можда ви не бисте волели, али ја бих волео да моја деца раде што више могуће. Само да раде. , премијер Србије, испред фабрике „Горења“ у Ваљеву када му је жена из масе приговорила да „не би волела да њена деца раде 24 сата“ дневно, N1
Кад порастем бићу радник „Горења“
Пришла ми је једна жена и рекла: „Али тамо се много ради, не може да се издржи, ради се 24 сата,“ претпостављам метафорично. Ја сам рекао, па то је ваљда добро кад се ради. Био сам срећан када сам чуо да сте радили 15 или 20 субота ове године. То значи да фирма иде добро, да имате тржиште, да можете да зарађујете. Питао сам плаћате ли то, не знам, и рекли су ми да плаћају.
, премијер Србије, у фабрици „Горења“ у Ваљеву, N1
Сећам се, рецимо, једног нашег разговора, кад сам му револтирано рекао да је Биџа из Свилајнца постао баук за Србију, као модел пожељног политичара, стилизованог у бабарогу. 'Зар је то Србија коју ми хоћемо', питао сам. 'То је Србија примитивизма, вулгарности. Ако ви заиста хоћете европску Србију, и ако ваша партија треба да буде носилац тог пројекта', рекао сам Милошевићу кад смо разговарали о евентуалној коалицији. 'Не може нама Биџа да буде лична карта за ту европску Србију.' 'Мислите да је Ширак бољи,' одмахнуо је самозадовољно. 'Ја вам гарантујем, Биџа је способнији од Ширака. Биџа је бољи.' Тада је Ширак био градоначелник Париза, а Биџа председник општине Свилајнац. 