Дневна доза 2093 27. октобар 2016.
Лудило утроје
Након [међусобног] признања [неверства] питала сам га да ли жели с мном и својом љубавницом да има секс утроје, на шта је он пристао. Било је попут једног од мојих перформанса, само што је то био стварни живот. Нисам хтела да то буде стварно. Нисам осећала ништа. Каже се да људи које, на пример, удари бус и због тога изгубе ногу не осећају бол јер њихови живци једноставно не могу пренети толико боли мозгу. Намерно сам се одлучила на тај потез, да га отерам од себе. Али цена је била врло висока. , визуелна уметница, из аутобиографије „Ход кроз зидове“ о вези са немачким уметником Улајем (Франк Уве Лаизипен), „Блиц“
Кроз прашуму и пустињу (до звезда)
Када је моја мајка открила шта јој све ћерка ради у име уметности, бацила ми је стаклену пепељару у главу - рекла је да ми је дала живот и да ће јој га сада узети натраг. , ексцентрична визуелна уметница, из аутобиографије „Ход кроз зидове“, „Блиц“
Портрет уметнице у младости
Родитељи ме ниједном у животу нису пољубили нити похвалили. Мајка ме је тукла, чупала за косу, говорила да сам бескорисна и називала ме проститутком након што ме је по први пут пољубио дечак, када сам имала четрнаест година. , ексцентрична визуелна уметница, из аутобиографије „Ход кроз зидове“, „Блиц“
Комунизам је био (не)проверена гласина
Она је била лепа, он згодан, једно другоме су спасили живот. Мајка је била одговорна за превоз рањених партизана. Отац је долазио из сиромашне породице, мајка из богате. Сећам се да је моја бака причала да је мајка када је отишла у партизане иза себе оставила шездесет пари ципела. Комунизам је за њу био апстрактна идеја, нешто што је научила у школи читајући Маркса и Енгелса. Постати партизанка био је идеалистички одабир, чак и помодни.
, ексцентрична визуелна уметница, из аутобиографије „Ход кроз зидове“, „Блиц“
Управо ових дана Вучић је поредећи се с Титом пресудио у своју корист. Рекао је да „још од Берлинског конгреса наша земља није била успешнија“. Неће он надмашити само Тита, него и Европу и Америку. Зар он није већ изјавио да су наше болнице, у односу на болнице у Европи и Америци, „као свемирски бродови“? А не треба заборавити да је и Тома Николић у своје време скромно изјавио: „Био сам најбољи и једини демократски председник Србије у новијој историји“. Како год да окренете, све је видљивији њихов радикалски ДНК. 