Дневна доза 2067 01. октобар 2016.
Ноћас су ме походили мртви, нова гробља и векови стари...
Ред је и обичај на оваквим местима да се да велико обећање - да се закунемо да више неће бити ратова. Србија ту реч пред вама не може да да. [...] Не дају нам мртви да их обрукамо. Не дају нам мртви да својим животом не докажемо њихову вредност. Зато, у име наших синова и унука, од великих и моћних тражим да Србима испуне једну једину жељу коју сањају хиљаду година - да родимо само један нараштај који ће проходати, порасти, живети и умрети и да не зарати. Само један. Само једном у хиљаду година. То је наша молитва, то је наш дуг.
, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на Зејтинлику током обележавања 98. годишњице пробоја Солунског фронта, „Политика”
Добар, рђав, Додик
Тачно је да ја нити хоћу, нити желим да будем председник Србије, а када бих то и хтео, уверен сам да не бих умео. Што се Додиковог присуства у Венецији тиче, видна је кухиња која је хтела да му отежа живот око референдума у Републици Српској, а мене раздвоји од „лошег друштва“. Нас двојица смо пријатељи и у добру и у злу.
, филмски режисер, „Спутњик“/РТС
Први међу неједнаким екуменистима
Позивам да се историјске поделе у хришћанству залече стрпљењем, поверењем и дијалогом. Покушај насилног врбовања верника је велики грех против екуменизма. Не смете покушавати да преобратите православце, јер су то браћа и сестре католика.
, у обраћању католичким свештеницима и монасима после мисе на стадиону у Тбилисију, „Танјуг“
