Дневна доза 1561 14. мај 2015.
Антитерористичка борба против жена, Горанаца и оних који се не презивају на „ић“
Док се председник бори да земљу заштити од напада албанских терориста, Ваша редакција његовом сину на врата шаље своје „терористе“. И то оне који се не презивају на „ић“ и који су рођени у Призрену. , о новинарки листа „Ало“ која је Горанка, према „Блицу“
Спрем'те се, спрем'те, комунисти
Дочека и Дража [Михаиловић] да буде рехабилитован. Кад оно међутим! Дан касније просу се вест да није рехабилитован, него да је само пресуда комунистичког Народног суда оглашена неважећом. Свеједно, први утисак је најважнији. [...] И - шта сад? Како шта? Ако је рехабилитован Дража, ред би био да се рехабилитује и Тито. Па да кренемо испочетка. , писац, „Данас“
Дечки који су волели возове
Био сам тада на одслужењу војног рока - војна полиција - у патроли с једним момком из Винковаца, који је био Хрват и навијач Динама. Гледајући све то, рекао ми је: „Не могу да верујем да се ово дешава, а да ја нисам тамо. Знаш ли ти да нема воза који је прошао кроз Винковце, а да га ја нисам каменовао.“ Ја сам га, чак, тешио: „Немој да се секираш, биће још возова“. Све је то било јако бизарно, али нико није очекивао тако крвав рат. , главни уредник дневника „Данас“, о прекинутој фудбалској утакмици Динамо Загреб - Црвена Звезда (1990), „Око“ РТС-а
Хибридни оригинал
Милошевић је у основи презирао политички маркетинг као политичар старог социјалистичко-комунистичког кова и сматрао је да је најважније манифестовати снагу и приказати се као заступник идеја које подржава народ. Тадић је политички маркетинг ставио на прво место, а та тенденција је постојала и код Ђинђића. Коштуница – када је у питању однос према јавности – био је ближи Милошевићу, с тим што је мислио да ће истина и идеја да победе без обзира на медије и политички маркетинг. Вучић је синтеза Милошевићеве тежње да се демонстрира политичка моћ и Тадићеве идеје о значају политичког маркетинга. Укратко – хибрид Милошевића и Тадића. , социолог и уредник НСПМ, „Време“
Мирољубива политичка коегзистенција као рецепт (наше) пропасти
Ту видим однос мирољубиве политичке коегзистенције између два пројекта. Један је Вучићев, који се тиче његове личне власти и власти његове партије; други је пројекат међународних структура чији је циљ да економски преузму и пацификују Србију. , социолог и уредник НСПМ, на питање о министрима Кори Удовички и Душану Вујовићу који „не долазе из страначких структура“, „Време“
Поплава штеточинства
Размере данашњег партијског штеточинства за нашу државу, од управе до културе, несумњиво су библијске. Случај „Хеликоптер“ или случај „Поплава“ то уверљиво показују. , социолог и уредник НСПМ, „Време“
Како преживети СНС
СНС је преживео Бриселски споразум и, за сада, смањење плата и пензија, тако да нема разлога да не преживи и промену преамбуле. , социолог и уредник НСПМ, о промени преамбуле Устава по којој је Косово и Метохија део Србије, „Време“
Господар маркетинга
Не, није то тај облик ауторитаризма – код нас је реч о ауторитарном популизму барон-минахаузеновског типа. Режим почива на личној власти која се легитимише агресивним, неуротичним и ошамућујућим маркетингом. , социолог и уредник НСПМ, на питање да ли је у Србији реч о „поновном обнављању султанизма“, „Време“
„Ош да ти у'ватим два стручњака“?
Ову власт чине људи са купљеним дипломама, дакле лажни стручњаци. Кад су такви њихови министри, гувернери и градоначелници, онда је лако замислити какви су тек њихови директори, шефови и службеници. Понекад се озбиљно запитам како овде уопште и даље функционише било шта, како имамо струју, воду, јавни превоз… , социолог и уредник НСПМ, „Време“
Бесмислено је насилно проналазити додирне тачке са политиком Зорана Ђинђића, којих, заправо, нема. 