Млађаног Чеду Јовановића било је ослободило чувања разних тајни. Свака и једна тајна коју је он чедно открио била је у ствари ирелевантна колико и облик ушију цара Трајана. Проблем са тајним, али и другим информацијама није у томе да шта се десило (јер то, хвала лепо, знамо), него зашто се десило. Ту смо остали помало ускраћени. Али, хајде добро; те Чедине тајне још су живе и актуелне. Осим тога, Чеда Јовановић, играјући спретно на глад јавности за сензацијама и прљавштинама, пустио је у промет мамце типа 'знамо ми, али ћемо да кажемо тек кад дотле дође...'. Ни друга страна није боља: ДСС здраво за готово узима исте такве мамце које им подмећу разни уметници из тајних служби, који се после веселе са својим колегама који су исте такве мамце подметнули другој страни.