Дневна доза 587 12. септембар 2012.
Не остављајте ме самог док химна свира
Док сам слушао нашу химну усред Берлина, срце ми је заиграло. То је за мене био изузетно емотиван моменат. Начин на који су нас дочекали показује колико су им важни наши односи. , први потпредседник Владе Србије и министар одбране, после посете Немачкој где му је био приређен свечани дочек на високом нивоу, "Прес"
Избављење из заробљеништва (упркос неолибералним галамџијама)
Србија не треба да буде заробљеник Косова. Статус кво није добро решење, јер се последњих неколико година показало да иде у прилог изградњи независности и државности Косова. Треба поставити питање трајног разграничења српског и албанског народа, што критикује и галамџијски неолиберални свет из Београда, они који највише конзумирају ваш лист. , председник Републике Српске, "Данас"
Троше наше паре као да су туђе
Ником није пало на памет да "дирне" субвенције које дају Фонд за развој, Агенција за страна улагања итд. [...] Jавна потрошња се мора свести на ниво да је привреда може плаћати. То је инструкција ММФ-а, то је наш предлог, то је диктат разума. Не постоји новац који овако скупа администрација не може потрошити. , потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, говорећи о предложеном ребалансу буџета Србије за 2012. годину, "Око" на РТС-у
Пошаљите захтев и Немачка ће вам рећи које су вам границе
У одређеном тренутку, током преговора о приступању неће моћи да се заобиђе да Србија независност Косова прихвати и призна, и то битно пре приступања Европској унији. То сам мојим саговорницима из Србије последњих година и месеци увек овако формулисао: могло би, када је предат захтев за отпочињање преговора о приступању ЕУ, да се каже и "пошаљите карту ваше земље са границама". То нећемо учинити. Не може да се доживи по други пут кипарски случај.
, председник Одбора Бундестага за спољну политику, приликом посете Београду и представљања седам услова немачке владајуће партије ЦДУ-ЦСУ за улазак Србије у ЕУ, "Бета"
Затворено (за Источне Европљане) првенство Америке
Шта је тако страшно да тенисер који очито једва хода после скоро пет сати напора, затражи помоћ доктора? Њујоршка публика уме да буде руља без стила. Ђоковић им је одговорио како и доликује – ироничним аплаузом. Велика је срамота што амерички навијачи никада нису били у стању да прихвате Ђоковића као шампиона. Он се насмеши, он пева, он имитира друге колеге. Он игра изузетан тенис и зна да аплаудира противнику у току игре. Он зна да каже праву ствар на терену после меча. Ђоковић је Србин, а Источни Европљани се одавно на US Open-у суочавају са културолошком нетрпељивошћу.
, колумниста њујоршког "Дејли њуза", након што је публика у Њујорку масовно звиждала Новаку Ђоковићу када је затражио медицински тајм аут у петом сету финала, "Вести"
Кантаутори и селектори
Ја не видим те неке генијалне композиторе који прекомпонују. Хајде да будемо практични. У шта нам се претворила Србија? У острашћеност и подељеност. Људи седе по провинцији: општинама и кафанама, и компонују - да ли су ови јачи или они. Нико ништа не ради четири-пет месеци. Праве се комбинације ко ће да утрчи, ко неће, ко ће бити у карантину. Претворили су се у фудбалске клубове. , потпредседник ПУПС-а, емисија "Кажипрст" на ТВ "Б92"
