Овде је пропаст постала извесна врста наопаког прогреса, рђаве бесконачности, престижа, националног поноса. Овде се пропадању радује, на њему се предано ради, оно има своје хероје, ударнике, идеологе и песнике. Јављају се чак и замеци теологије пропадања. И сада, уочи трећег миленијума, уочи нове године, пада ми на ум још једна црња ствар: неће свет успети да поправи ништа на овим просторима. Онако како малигне ћелије разарају оне здраве, дух деструкције, политизованог лудила и полуделе политике шириће се светом са ових простора као куга.