Париски клуб је у ствари ноћни клуб. Они вас преко дана држе и говоре како је све у реду, пијете кафу, једете кроасан и сређујете податке у компјутеру. Када падне ноћ, онда тек почну да преговарају са вама до ујутро. Онда нови састанак за три сата и тако четири дана. Када нам је понестало снаге и када смо помало губили морал, онда смо, да бисмо их нервирали, веровали ви или не, певали партизанске песме. Уз њих смо се одупрли Париском клубу.
Мирољуб Лабус, потпредседник Савезне владе, конференција за новинаре