Драган Петровић
1 до 1 од 1
Златне речи 2
01. јануар 1999.
Наши инструменти више не личе на себе, дотрајали су и без звука - али ко то слуша, наше душе су суве, седимо као крпене лутке на позорници, без знакова живота, осим то мало нота које излазе из нас некако саме од себе. Одлазимо кућама после концерта, без стваралачке радости и потом тупо зуримо у те исте екране на којима неки други европски оркестри свирају Боговима, или резигнирано слушамо мелизме и напеве неког хоџе или дервиша – дотле смо дошли.
, председник синдиката Београдске филхармоније, у писму јавности, "Време"
Радост стварања
Наши инструменти више не личе на себе, дотрајали су и без звука - али ко то слуша, наше душе су суве, седимо као крпене лутке на позорници, без знакова живота, осим то мало нота које излазе из нас некако саме од себе. Одлазимо кућама после концерта, без стваралачке радости и потом тупо зуримо у те исте екране на којима неки други европски оркестри свирају Боговима, или резигнирано слушамо мелизме и напеве неког хоџе или дервиша – дотле смо дошли. , председник синдиката Београдске филхармоније, у писму јавности, "Време"
Политика је занат, нема ту високе филозифије. Политичка елита мора да буде упозната са софистицираним стварима и глобалним кретањима. Наша политичка елита размишља у категоријама друге технолошке револуције. Није чудо што лутамо. Коме је до поштења, нека иде у цркву. Политика се бави дистрибуцијом и балансирањем најцрњих политичких страсти. Ту су паре, ту је моћ. 