Да нема Ивице Дачића, требало би га измислити и потом моментално заборавити. Али Ивица је ту, и то поодавно, и једноставно не дозвољава да падне у заборав. Наумио је, изгледа, да каријеру крунише усељењем у пустолину на Андрићевом венцу - што је сан свих српских политичара - и здушно ради на томе.