Милош [Обреновић] важи за опаког, за сатрапа, а како се побринуо за Вука [Караџићa], и то после онаквог писма! То писмо [1832] које је њему Вук упутио убраја се у најстрашније документе и сведочанства о његовој владавини. [...] И Милош је прешао преко тога, Вуку доделио заслужену пензију, донацију за књиге... Збринуо га. У наше време то је тешко и замислити. А ни случајно се не би могло десити.