Дневна доза 1399 03. децембар 2014.
Породични посао
Ја сам имао нерашчишћене рачуне са Титом и са Милошевићем, а са Вучићем имају моја деца. У ствари, то је већ породична традиција која није почела самном, нити ће се завршити са мојом децом. А мени се чини ни са децом њихове деце. , песник и академик, у интервјуу за НИН, према порталу ИН4С
Вучко је ваш
Вучић очигледно има несумњиву подршку Запада. Надам се да неће основати Голи оток за своје противнике. А могао би. И замерили би му колико и Титу. , песник и академик, у интервјуу за НИН, према порталу ИН4С
Буљук медија, један господар (Лепота лагања)
У Брозово време није било слободе медија, али су за једну лаж биле довољне једне новине, један радио и једна телевизија. Сад се лаж докопала са безброј радио и телевизијских канала и новинских гласила, па грађани могу да бирају онај канал и оне новине на коме их најлепше лажу. Уз толики раскошан и богат избор, како ћемо се уопште прибрати и сетити шта то беше истина? , песник и академик САНУ, у интервјуу за НИН, према порталу ИН4С
Чанков ток одласка
Косово је независно. „Јужног тока“ нема. Вратите нам „Нафтагас“ и идите кући. , председник ЛСВ-а, после заустављања пројекта „Јужни ток“, „Танјуг“
Високе пећи потпаљујем ја, руда се топи...
Учинићемо све да данас један од највећих проблема и потенцијално највећих произвођача, односно подизача БДП-а - како бих га већ назвао - да га оспособимо да буде у функцији не само Смедерева као града, већ свих нас. , министар привреде, о приватизацији железаре у Смедереву, „Шта радите бре“ РТС-а
Делукс левица
Истекло ми је чланство и нећу моћи да га продужим. Више и не одлазим, не стижем. , министар за рад и председник Покрета социјалиста, о „златној картици“ за услуге у хотелу „Хајат“, „Блиц“
Брисел је на старој адреси
Сви који су оштећени оваквом одлуком нека се обрате ЕУ. , амбасадор Русије, о заустављању пројекта „Јужни ток“, „Бета“
Нажалост, многи битни људи сматрају да су закони и у њима успостављени принципи само демагогија, димна завеса која се „европски“ мора пуштати пред грађанима, а да је „права“ држава, да је прави живот нешто сасвим друго. Подразумевају да сви који су „успели“ мисле и раде исто и зато се понекад дешава да, на крају састанка, моји саговорници кажу: „Е сад када смо званично завршили, да причамо стварно.“ Личи то, и шире од Србије, на нушићевску „елиту“ која се нашла у салону Титаника где се подсмева сиромашном потпалубљу, док брод иде ка леденом брегу. Претпостављам да рачунају на то да су купили чамце за спасавање и карте на неком другом броду.
